Fir­ma či­ji je osni­vač pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pla­si­ra­la je pre­ko mi­li­on eura kao oro­če­ni de­po­zit u Pr­voj ban­ci (či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar nje­gov brat Aco Đu­ka­no­vić), po­ka­za­la su do­ku­men­ta o re­vi­zi­ji po­je­di­nač­nih fi­nan­sij­skih is­ka­za te ban­ke. U pi­ta­nju je pod­go­rič­ka kom­pa­ni­ja „Ka­pi­tal in­vest”, či­ji je osni­vač Mi­lo Đu­ka­no­vić, u ko­joj je upra­vljač­ka pra­va, zbog oba­vlja­nja jav­ne funk­ci­je, pre­nio na Ra­di­sla­va Jo­vo­vi­ća.
Re­vi­zor KPMG (is­po­sta­va ho­land­ske re­vi­zor­ske ku­će u Pod­go­ri­ci) sa­sta­vio je li­stu oro­če­nih de­po­zi­ta, na ko­joj su „Ka­pi­tal in­vest”, EPCG, Ra­dio-di­fu­zni cen­tar i „Mon­te­ne­gro­pro­met” a.d. Bu­dva.
Ne na­vo­di se po ko­joj je ka­mat­noj sto­pi taj de­po­zit oro­čen, dok su dva je­di­na jav­no­sti po­zna­ta pri­ho­da te fir­me pro­da­ja ak­ci­ja Pr­ve ban­ke pri­je ne­ko­li­ko go­di­na i po­sao iz­ra­de plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, u ko­ji je ušla po­čet­kom pro­šle go­di­ne, ma­da ne sa krup­nim ci­fra­ma.
Da po­sao cvje­ta bra­ći Đu­ka­no­vić po­ka­zao je i slu­čaj po­slov­ne kom­bi­na­ci­je fir­mi „Ka­pi­tal in­vest” i RZUP, iza ko­je sto­ji Aco Đu­ka­no­vić. In­že­njer­ska ko­mo­ra Cr­ne Go­re iz­da­la je po hit­nom po­stup­ku li­cen­cu kom­pa­ni­ji pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne ka­ko bi mo­gla da uče­stvu­je (i ka­sni­je po­bi­je­di) na ten­de­ru cr­no­gor­skog Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma za iz­ra­du plan­ske do­ku­men­ta­ci­je o Na­ci­o­nal­nom par­ku „Pro­kle­ti­je”.
Na ten­de­ru Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma za iz­ra­du plan­ske do­ku­men­ta­ci­je o NP „Pro­kle­ti­je” po­bi­je­dio je kon­zor­ci­jum fir­mi pred­vo­đen Re­pu­blič­kim za­vo­dom za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), či­ji je ve­ćin­ski vla­snik Aco Đu­ka­no­vić, a či­ji je dio i fir­ma nje­go­vog bra­ta. Po­sao je vri­je­dan 400.000 eura.
Mi­lo­va i Aco­va fir­ma pre­da­le su za­jed­nič­ke po­nu­de na još dva ten­de­ra tog mi­ni­star­stva pro­šle go­di­ne, ali ni­je­su pro­šli.
Kao de­po­zi­ti kli­je­na­ta, u do­ku­men­tu KPMG na­vo­di se da su no­vac pla­si­ra­li Aco Đu­ka­no­vić, EPCG, Ra­dio-di­fu­zni cen­tar i AD „Ra­dvent”.
– Li­kvid­nost ban­ke, kao nje­na spo­sob­nost da u ro­ku iz­vr­ša­va do­spje­le oba­ve­ze, za­vi­si, s jed­ne stra­ne, od bi­lan­sne struk­tu­re a, sa dru­ge stra­ne, od uskla­đe­no­sti to­ko­va pri­li­va i od­li­va sred­sta­va – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju re­vi­zo­ra.
Osim što je svo­je­vre­me­no spa­sa­vao Pr­vu ban­ku Cr­ne Go­re nov­cem po­re­skih ob­ve­zni­ka, pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je 2013. go­di­ne za­ra­dio no­vac pro­da­jom nje­nih ak­ci­ja, a nje­go­va kom­pa­ni­ja, ka­ko se vi­di u do­ku­men­ti­ma re­vi­zo­ra, i da­lje za­ra­đu­je po osno­vu oro­če­nog de­po­zi­ta.
Iako je na­ve­de­no da je ban­ka li­kvid­na, re­vi­zor je pod­vu­kao i da je iz­lo­že­na ra­znim ri­zi­ci­ma ko­ji kroz efek­te pro­mje­na vi­si­ne tr­ži­šnih ka­mat­nih sto­pa dje­lu­ju na njen fi­nan­sij­ski po­lo­žaj i to­ko­ve go­to­vi­ne.
– Ka­mat­ni ri­zik ban­ke, u uslo­vi­ma če­stih pro­mje­na ka­mat­nih sto­pa i ne­rav­no­mjer­ne po­nu­de i tra­žnje ka­pi­ta­la, zah­ti­je­va po­seb­nu pa­žnju. Ka­mat­ni ri­zik pred­sta­vlja ne­po­volj­nu pro­mje­nu ci­je­ne kre­di­ta u od­no­su na ni­vo pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa, sa jed­ne stra­ne, i mo­guć­nost sma­nje­nja op­ti­mal­ne raz­li­ke iz­me­đu pro­sječ­nih ak­tiv­nih i pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa, sa dru­ge stra­ne – ocje­nju­je se u iz­vje­šta­ju.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, „Ka­pi­tal in­vest” je sre­di­nom 2007. go­di­ne ku­pio 11.657 ak­ci­ja Pr­ve ban­ke. Ak­ci­je su ta­da ku­plje­ne za sko­ro mi­li­on i po eura, kre­di­tom ko­ji je do­bi­jen od lon­don­ske fi­li­ja­le grč­ke Pi­re­us ban­ke. Iako je taj kre­dit ostva­ren pod mi­ste­ri­o­znim okol­no­sti­ma, osim me­di­ja i opo­zi­ci­je ni­ko ga dru­gi ni­je pro­ble­ma­ti­zo­vao.
Pri­vat­na kom­pa­ni­ja pre­mi­je­ra je po­tom u apri­lu 2013. go­di­ne pro­da­la na Mon­te­ne­gro­ber­zi 10.466 ak­ci­ja Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re za ukup­no oko 1.067 mi­li­o­na eura, na­kon što je od pret­hod­ne pro­da­je ak­ci­ja vra­ti­la kre­dit lon­don­skoj fi­li­ja­li grč­ke ban­ke.
Dru­gi Đu­ka­no­vi­ćev pri­vat­ni bi­znis – fir­mu Glo­bal Mon­te­ne­gro osno­vao je nje­gov kum Vuk Raj­ko­vić po­čet­kom 2007. go­di­ne, a on se kao su­vla­snik pri­klju­čio go­di­nu ka­sni­je. Bez ika­kve sum­nje naj­zna­čaj­ni­ji po­sao te fir­me je­ste ku­po­vi­na pla­ca u mje­stu Pod­ko­šljun u Bu­dvi od 20.229 kva­dra­ta. Ta fir­ma je go­di­na­ma bi­la na li­sti blo­ki­ra­nih kom­pa­ni­ja zbog ne­iz­mi­re­nih du­go­va­nja, iako je sam Đu­ka­no­vić dru­ge upo­zo­ra­vao na neo­p­hod­nost po­re­ske di­sci­pli­ne.
In­di­ka­tiv­no je da je „Glo­bal Mon­te­ne­gro” za ku­po­vi­nu tog ze­mlji­šta 26. fe­bru­a­ra 2007. do­bio kre­dit od 3,1 mi­li­on eura od Pr­ve ban­ke, a ka­sni­je i od Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke, ko­ja je u fe­bru­a­ru na­red­ne go­di­ne na ze­mlji­šte upi­sa­la hi­po­te­ku od pet mi­li­o­na eura. Na par­ce­li je, pre­ma ur­ba­ni­stič­kom pla­nu, pred­vi­đe­na grad­nja 47 re­zi­den­ci­jal­nih vi­la, ali ra­do­vi još ni­je­su kre­nu­li.
Osta­le pre­mi­je­ro­ve fir­me – „Pri­ma­ri in­vest” i „Se­lekt in­vest­ment” u me­đu­vre­me­nu su li­kvi­di­ra­ne.
M.V.

Dug ni­je vra­ćen
In­te­re­sant­no je da je ugo­vor o iz­mi­ri­va­nju kre­di­ta ko­ji su sklo­pi­li Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka i kom­pa­ni­ja „Glo­bal Mon­te­ne­gro”, či­ji je su­vla­snik Mi­lo Đu­ka­no­vić, pre­kr­šen jer je pre­mi­je­ro­va fir­ma mo­ra­la da vra­ti cje­lo­ku­pan dug do 28. fe­bru­a­ra 2011. go­di­ne, a do­ku­men­ta Upra­ve za ne­kret­ni­ne po­ka­zu­ju da to ni­je uči­nje­no jer hi­po­te­ka i da­lje mi­ru­je.
Fir­ma Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog ku­ma Vu­ka Raj­ko­vi­ća za­du­ži­la se 2008. go­di­ne kod Hi­po ban­ke pet mi­li­o­na eura, a taj kre­dit još ni­je za­tvo­ren.
Ugo­vor o kre­di­tu iz fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne i aneks ugo­vo­ra iz fe­bru­a­ra 2009. de­man­tu­ju Đu­ka­no­vi­će­ve tvrd­nje da nje­go­ve kom­pa­ni­je re­dov­no ot­pla­ću­ju du­go­ve pre­ma po­slov­nim ban­ka­ma. Sve je tre­ba­lo da bu­de vra­će­no do fe­bru­a­ra 2011. go­di­ne, a „Dan” je ju­če iz­vr­šio uvid u ba­zu po­da­ta­ka Upra­ve za ne­kret­ni­ne, gdje se vi­di da hi­po­te­ka i da­lje po­sto­ji na osno­vu anek­sa ugo­vo­ra iz 2009. Even­tu­al­ni no­vi spo­ra­zum ko­jim bi se pro­du­žio rok za vra­ća­nje kre­di­ta ni­je evin­den­ti­ran u Upra­vi za ne­kret­ni­ne.